Rana poezija

Prvog radnog dana nakon praznika, 1. oktobra 2013, putnici bukureštanskog metroa doživeli su prijatno iznenađenje na putu ka poslu ili školi. Unutrašnjost čitavog vagona bila je ukrašena pesmama pažljivo postavljenim na samolepljivim papirićima za poruke, spremnim da se skinu i čuvaju kod kuće kao suvenir. U jutarnjim satima, na konferenciji za novinare, brojne poznate osobe i umetnici podelili su sa prisutnima kakvu važnost poezija ima u njihovom svakodnevnom životu. Iznenađenje se nastavilo tokom popodneva, kada je nov pesnički metro razvedrio dan putnika na njihovom putu kući.

To je bio prvi gest kojim smo poeziju približili ljudima.

25. oktobra 2013. godine, više od 6.300 ljudi napisalo je čitave pesme ili tek poneku rimu ili stih a da nisu bili umetnici, pesnici, muzičari ili pisci reklamnih tekstova. Pesme, ispisane na salvetama, koristile su se kao valuta za plaćanje Julius Meinl kafe u mnogim kafeima širom Rumunije, što znači da, tokom čitavog jednog dana, cena kafe nije bila izražena u novcu, već u – stihovima.

Ovo je bio prvi put da je poezija postala sredstvo plaćanja na jedan dan.

15. novembra 2013. godine, Julius Meinl je predstavio mesto koje je u celini bilo posvećeno poeziji u Bukureštu. Jedan bukureštanski kafe je, tako, bio opremljen robotom koji je pisao pesme naše generacije direktno na zidove kafea tokom čitavog dana. Pesme je ispisivao robot – u realnom vremenu – kako su stizale od potrošača preko specijalne online aplikacije s naše Facebook stranice. Lansiranje ovog prostora uz pomoć robota-pesnika pokazalo je svima nama da poezija može da bude značajna čak i u ovom veku brzine i tehnologije.